3D реконструкција Виминацијумског амфитеатра

Арена

Арена се налазу у средишњем делу амфитеатра и одвојена је од преосталог дела грађевине високим зидом. Овде су одржаване игре, а сам простор је био је покривен песком или ситним шљунком. У неким амфитеатрима испод арене се простиру подземне просторије и ходници (хyпогеум).

 Капија живота

Амфитеатре карактеришу монументални улази, који се налазе на крајевима дуже осе објекта и повезују арену и спољашњи простор. Главни улази у зидани амфитеатар били су фланкирани просторијама мањих димензија. Улазе су користили учесници спектакла и особе, које су биле укључене у одржавање игара.

Услужни пролази

У оквиру зида арене налазило се више мањих услужних пролаза (порта постица) који повезују мање просторије са борилиштем и налазе се иза зида арене и испод трибина. Обично су представљале тамнице или кавезе за животиње (царцерес), али су могле да се користе и током спектакла као одаје за помоћно особље, или су представљале мања светилишта. 

Трибине

Трибине (цавеа) су биле направљене од дрвета. Биле су намењене гледаоцима и чине их паралелни, степенасто распоређени редови седишта, који су се уздизали око арене. Трибине су биле подељене на одређене нивое (маенианум) и секторе (цунеус).

Дренажни систем

У оквиру оба објекта откривени су делови дренажног система, који је представљао веома важан део сваког амфитеатра и чија је улога била да сакупља и одводи атмосферске воде изван саме грађевине. Колектори и одводни канал простирали су се испод арене и трибина.

Околина амфитеатра

Око амфитеатра истражено је више објеката, који су коришћени за потребе игара, од чега неколико светилишта. За потребе игара, у неким местима, поред амфитеатара постојали су простор за чување животиња (вивариум) и објекат за одлагање лешева (сполиариум), а градиле су се и школе за гладијаторе (лудус). 

Камила

На простору арене пронађени су остаци камиле, која се датује у време када амфитеатар више није био коришћен за спектакле. Скелет камиле представља јединствен налаз у европским провинцијама Римског царства. 

Градски бедеми

Северозападно и југоисточно од амфитеатра истражени су градски бедеми. Приликом ископавања источног бедема откривене су градска капија и улица.

Зид арене

Зид арене штитио је публику од дешавања у арени. Зид арене виминацијумског амфитеатра од камена и дрвета био је украшен сликаном декорацијом, која подразумева разапета крзна леопарда и тигра. Оваква декорација до сада није забележена у другим амфитеатрима. 

Мамут Вика

Мамут Вика припада изузетно ретким врстама и међу најстаријим је на свету.  Овај мамут има посебан значај јер је скелет мамута остао у потпуно анатомском положају. У периоду миоцена на овим просторима клима је била топла, са много топлофилне вегетације која ће касније нестати наиласком хладних климатских циклуса у леденом добу плеистоцена.

Капија смрти

Разликују се капија живота (порта санавивариа), која је коришћена за улаз процесије на почетку спектакла и за излаз победника у борбама, односно, капија смрти (порта либитиненсис), која се налазила на супротној страни и коришћена је за изношење тела убијених или смртно рањених гладијатора, осуђеника и животиња.

Трајан Деције (Гај Месије Квинт Трајан Деције)

Трајан Деције је први римски Император са простора данашње Србије. Рођен је око 190. године нове ере у месту званом Будалиа (данашњи Мартинци или Кузмин, близу Сремске Митровице - Сирмиум). Војска га је поставила за цара 249. године, а погинуо је у сукобу са Готима, заједно са старијим сином Херенијем Етруском, 251. године у Бугарској.

Хостилијан (Гај Валенс Хостилијан Месије Квинт Август)

Хостилијан је млађи син Трајана Деција, рођен око 235. године нове ере, вероватно у Сремској Митровици (Сирмиум). Након очеве и братове смрти добија титулу цара 251. године. Новембра исте године, умире вероватно од куге у Виминацијуму (данашњи Костолац).

Клаудије II Готски (Марко Аурелије Валерије Клаудије Август)

Клаудије II Готски је рођен близу Ниша 240. године нове ере. Војска га је изабрала за цара 268. године. Чувеном битком код Ниша, поразио је Готе и добио титулу Готски. Умро је од куге 270. године у Сирмијуму.

Аурелијан (Луције Домиције)

Аурелијан је рођен близу Сремске Митровице (Сирмиум) 214. године нове ере. Цар Клаудије II Готски га је на самрти именовао за цара 270. године, што су подржале и дунавске легије. Био је  успешан стратег и ратник, као и реформатор цивилног, војног и монетарног система. У походу на Персију, 275. године, убијен је у завери Преторијанаца, између Бизанта и Перинта.

Проб (Марко Аурелије Проб Август)

Проб је рођен 232. године нове ере на сеоском имању близу Сремске Митровице (Сирмиум). Именован је за цара 276. године нове ере након победе у грађанском рату. Носио је титулу „победника над свим варварским племенима“. Први је дозволио садњу винове лозе ван граница Италије. Раздражени легионари су се  282. године побунили против њега и убили. Касније су се покајали и сахранили га са свим царским почастима.

Максимијан (Марко Аурелије Валерије Максимијан Херкулије Август)

Максимијан је рођен око 250. године нове ере у близини Сремске Митровице (Сирмиум). Владао је заједно са Диоклецијаном од 285. до 305. године, када су заједно абдицирали. Описиван је као необразован, бруталан и немаран владар. Након повлачења са власти, учествује у завери против Флавија Севера како би поново постао цар, али је 310. године убијен у Марсеју и сам као жртва завере.

Галерије (Гај Галерије Валерије Максимијан Август)

Галерије је рођен у близини Зајечара (Гамзиград) око 260. године нове ере. У свом родном месту је подигао велелепну палату за себе и своју мајку Ромулу. Палата је позната под именом Феликс Ромулијана. Постаје цар након оснивања тетрархије 305. године. Умире у Софији 311. године, после дуге и тешке болести. Маузолеји Галерија и његове мајке Ромуле су откривени на брду Магура код Гамзиграда.

Констанције I Хлор (Гај Флавије Валерије Констанције)

Констанције I је рођен највероватније у Нишу 250. године нове ере. Током тетрархије , био је цезар императора Максимијана Херкулија, док је 305. године проглашен за цара, али се изненада разболео и умро 306. године у данашњем Јорку (Британија). Надимак Хлор, односно бледуњави,  је добио због нежног и лошег здравља.

Флавије Север II (Флавије Валерије Север Август)

Флавије Север је вероватно рођен у околини Ниша. Цар Галерије га је именовао за цезара 305. године нове ере, док следеће године, 306., Максимијан му даје титулу Императора. У сукобу са узурпатором Максенцијем, бива заробљен и погубљен 307. године.

Лициније (Гај Валерије Лицијан Лициније)

Рођен је око 265. године нове ере негде на простору данашње Србије. Преузевши власт од тетрарха Флавија Севера, постаје цар 307. године нове ере. Након победе над Максимином Дајом и поразом Максенција од стране Константина И, Лициније дели власт са Константином Великим. Убрзо долази до њиховог сукоба у коме је Лициније био два пута поражен. Крајем 324. или почетком 325. године умире у Солуну, где је вероватно и сахрањен.

Максимин Даја (Гај Валерије Галерије Максимин Даја Август)

Рођен је 270. године нове ере у источној Србији, месту које се данас зове Шаркамен. Најпре је био Галеријев млађи савладар, да би 310. године био изабран за цара и управљао је Малом Азијом. У сукобу са Лицинијем, изашао је као губитник и умире у Киликији 313. године.

Константин I Велики (Флавије Валерије Аурелије Константин Август)

Константин Велики је рођен у Нишу 272. или 273. године нове ере. Након победе над Максенцијем у Риму код Милвијског моста 312. године, постаје цар. Са Лицинијем је у Милану 313. године издао Едикт о верској толеранцији, чиме је хришћанство постало равноправна религија. Након два грађанска рата са Лицинијем, Константин је 324. године изашао као победник и једини владар Римског царства. Оснивач је новог Рима, односно обновитељ старог Бизанта који добија име Константинопољ. Умире 337. године близу Никомедије.

Констанције II (Флавије Јулије Констанције Август)

Други син Константина Великог је рођен 317. године у Сремској Митровици (Сирмиум). Након очеве смрти, 337. године, тројица браће, Константин ИИ, Констанције ИИ и Констанс деле власт. Констанцију ИИ је припала власт над једним делом Илирика и над источним провинцијама. Био је изузетно образован, вешт дипломата и обновитељ очевог царства. Умире од грознице у Киликији 361. године.

Ветранио (Флавије Ветранио Август)

Рођен је на тлу Србије, али не зна се тачно где. Био је ниског порекла, без образовања. Када је Магнеције убио Констанција, Ветранио је преузео царски престо 350. године у западном делу Царства. У тренуцима превирања, Ветранио се исте године повукао са престола, уступајући је Констанцију ИИ. Остатак живота је провео уживајући на имању у Пруси.

Јовијан (Флавије Јовијан Август)

Јовијан је једини император рођен у Београду (Сингидунум) око 330. године. Као заповедник гарде, након смрти цара Јулијана у сукобима са Персијанцима, Јовијан постаје цар 363. године. У римским аналима је забележен као један од најгорих владара на бојном пољу. По повратку из рата са Персијанцима, умире 364. године у Галатији под сумљивим околностима.

Грацијан (Флавије Грацијан Август)

Грацијан је рођен у Сремској Митровици (Сирмиум) 358. или 359. године. Био је један од најобразованијих владара касне антике. Његов отац, цар Валентинијан га је још као дете прогласио за августа. Први период његове владавине од 367. до 379. године карактерише се као успешан, док је други од 379. до 383. године био неуспешан, подвргнут личним задовољствима. Бежећи пред узурпатором Магнусом Максимом, бива убијен у заседи у околини Лиона 383. године.

Констанције III (Флавије Констанције Август)

Констанције III је рођен у Нишу. Био је успешан  и цењен војник, одан цару Хонорију. Када је 421. године постао цар, изненада се разболео и исте године умро. Био је познатији као војсковођа него као император. Оженио је Галу Плацидију, сестру цара Хонорија, која је била најмоћнија жена тог периода. Са њом је имао сина, будућег цара Валентинијана III.

Јустинијан I (Флавије Петрус Сабације Јустинијан)

Јустинијан I је рођен 483. године код Лебана, где је данас рановизантијски локалитет Царичин град (Јустинијана Прима). Као савладар са Јустином влада од 518. године, да би након његове смрти, самостално преузео престо 527. године. Тежио је да обнови стару славу царства у чему је делом и успео. Познат је као обновитељ, градитељ и кодификатор римског права. Био је ожењен царицом Теодором која је била његов главни ослонац. Након њене смрти, цар је изгубио сваки полет. Умро је у Константинопољу 565. године.

Степенице

На краћој оси зиданог објекта постојале су свечане ложе (трибуналиа), где су били смештени најистакнутији чланови друштва. На трибине се улазило преко степеница, које су постављене са спољашње стране објекта или су водиле испод гледалишта.